Automatika

Automatika za mene podrazumeva bilo koji elektro – elektromehanički sklop koji služi za automatizaciju nekog postupka.

Tu može da se radi o uređajima koji se vezuju na računar. Moze biti da je reč o uređajima koji u sebi sadrže MCU, mikrokontrolersku jedinicu.

Znači, to su sklopovi koji služe da bi se izvršio neki proizvodni postupak bez učešća čoveka kao upravljača procesom. Najprostiji primer bi bio foto senzor koji uključuje rele preko koga se uključuje spoljna rasveta kada napolju nema dovoljno svetla.

Recimo LOGER sa GSM modulom za košnice za pčele bi bio malo kompleksniji uređaj. Njegov zadatak je da izmeri temperaturu, vlažnost, pritisak, težinu košnice. Zatim uredjaj treba da pomoću gsm modula pošalje te informacije na server putem gprs internet konekcije ftp protokom. I to sve treba da snimi na mesto na serveru odakle se dalje može pristupati tim podacima preko www-a. Znači čim uređaj pošalje informacije one se vide u web browseru sa bilo koje tačke na svetu. Ne šalim se odradio sam to, al da ne komplikujem od početka.

Automatiku tj ovo poglavlje rada smatram veoma obimnim u onome što radim, pa ću ga ozbiljnije razvijati kasnije. Uglavnom, meni je danas automatika stvar korišćenja računara ili mikrokontrolera za upravljanje. Releji su mi sporedni, tj releji meni služe samo da signal prevore u naponski kontakt. Na taj način sam rešio svaki svoj projekat. Nisam od onih majstora starog kova koji nisu prihvatili nove tehnologije. Elektromehaničku automatiku zamenio sam u potpunosti mikroelektronikom i mikrokontrolerima. Mislim da je to potpuno realno pošto su mikrokontroleri u potpunosti dostupni i njihova cena nije kao što je nekad bila. Za većinu projekata sam do sada koristio ARDUINO i WEMOS mikrokontrolere, od kojih drugi ima implementrianu wifi i bluetooth funkcionalnost.

Jedan od veoma jednostavnih zahteva za automatizacijom se postavlja kod korišćenja TA peći. TA peć treba da koristi jeftinu struju u toku noći da je pretvori u toplotu i da je kasnije u toku dana postupno oslobađa. Na taj način se ostvaruje ušteda finansijska, pošto se peć “puni” dok je jeftina struja. Da bi to radilo čovek treba da se uključi peć da se puni kada se počne obračunavanje cene struje po jeftinijoj tarifi. To u praksi znači da korisnik TA peći treba da uključi peć u 22h odnosno u 24h, zavisno od mesta kome pripada elektrodistributivna mreža. Ovo se može rešiti na dva načina, jedan je da se direktno sa izvoda sa MTK uređaja koji pali lampicu kada je jeftinija struja iskoristi dovod za aktiviranje peći, ili da se iskoristi neki modul koji aktivira punjenje TA peći u vreme koje se zada. Za ovo je potreban još kontaktor, koji će signal koji primi na jedan od ova dva pomenuta načina pretvoriti u kontakt veće snage koji će uključiti TA peć da se puni. Tu se još javlja nedostatak struje u vreme kada peć nije uključena na napon, tj kada kontaktor ne daje spoj, ukoliko se u TA peći koristi i ventilator za uduvavanje toplog vazduha iz TA peći. Za tu svrhu je potrebno dovesti neku neprekidnu fazu na motor(e) ventilatora, kako bi bilo moguće uključivati “duvanje” kada je skuplja struja tj dok se peć ne puni.

Komplikovano je objasniti kako radi ova automatika, a mnogo mi je lakše napraviti povezati i odraditi nego prezentovati na način na koji će razumeti neko ko nije majstor (ili teoretičar od struke).

TA peć je takodje, negde posmatrano, jedan sklop automatike. Ovde sam i opisao kako radi.